Jelena Čupić
Učiteljica engleskog i mornar. Na fakultetu se zajedno sa svojom najboljom drugaricom Jelenom Lazić inficirala snom da jednoga dana ima svoju školu. Nakon diplomiranja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, završila je i studije na Modulu za nastavu engleskog jezika u osnovnoj školi. Posle studija, radila je u nekoliko škola stranih jezika u Beogradu, sa stručnim mentorima i velikim zaljubljenicima u svoj poziv, koji su pomagali da ispuni mnoge svoje lude zamisli. Zatim je odlučila da svoj talenat i ljubav prema radu sa decom stavi na probu i preko sedam mora. Tamo je imala priliku da radi sa malim Amerikancima, Britancima, Meksikancima, Brazilcima i drugim mladim pokolenjima ploveći okeanom na najvećim putničkim brodovima na svetu.
Po povratku je bacila sidro i ispunila svoj san. Nastao je New Bell, škola u kojoj nastavlja sa svojim nastavnim ludorijama, svakodnevno se igra, peva (na veliku žalost učenika i komšija), glumi (ponekad i strogoću), secka i lepi, sve vreme pomno prateći i osluškujući šta je to što njena deca žele u svojoj školi i šta je to što im je potrebno da budu još bolji. Svaki čas doživljava kao novi izazov, novu priliku da uposli mozak i smisli još bolji, efikasniji i zabavniji način da nešto nauči svoje učenike. Najviše je ponosna na to što deca trčeći dolaze na njene časove i što s vremena na vreme kažu WOW kada im ona pokaže svoju najnoviju nastavnu rukotvorinu. Srećna je što konačno stvara školu po svojoj i meri dece sa kojom radi.
Osim polovine New Bell studija, Jelena je i ponosni vlasnik dve savršene domaće mačke i jednog laptopa pred penzijom. U slobodno vreme pokušava da igra irski ples u trupi Celtic Spirit iz Beograda već skoro 10 godina i trenutno je njen najstariji član (u sličnoj situaciji kao i gore pomenuti laptop).
Jelena Lazić
Filolog u srcu i duši (’’through and through’’ što bi rekli Englezi), od malena ima iritantnu naviku da ispravlja ljude u govoru koju sada pravda kao profesionalnu deformaciju.
Pre srednje škole u engleskom je bila gotovo samouka, a crtani filmovi sa kablovskog kanala Cartoon Network su joj bili jedini pravi izvor znanja (ova etapa njenog života se odigrava pre pojave interneta u Srbiji!). Ostvaruje štreberski san upisujući Filološku gimnaziju u kojoj upoznaje svoju najbolju drugaricu Jelenu Čupić, koja nije štreber i sa kojom desetak godina kasnije otvara studio za strane jezike New Bell gde drži časove engleskog jezika mahom srednjoškolcima, studentima i odraslima. U međuvremenu je završila Filološki fakultet, masterirala englesku književnost i upisala doktorske studije koje jednog dana namerava i da završi kako ne bi ostala „nedovršena“. Počela je da radi kao nastavnik i prevodilac pred kraj osnovnih studija sa čim je nastavila do današnjeg dana, a sasvim sigurno će nastaviti i nakon njega. Veruje da je od neprocenjive vrednosti što ide na posao nasmejana čak i kad radi od 8:00 sati ujutru ili do 10:00 sati uveče.
Uživa u gledanju filmova, čitanju knjiga i izradi književnih prevoda, što joj je istovremeno hobi i sastavni deo posla pošto konstantno razmišlja o tome šta bi od svega toga mogla da iskoristi u nastavi. Naposletku, posle svega napisanog, nije sasvim sigurna da li je ona svesno izabrala svoju profesiju ili je, pak, profesija nekako više izabrala nju.
Milena Višnjić
Posle završene Filološke gimnazije i Filološkog fakulteta u Beogradu, bavila sam se različitim poslovima vezanim za jezike, obrazovanje i medije. Pisala sam i priređivala tekstove za više Politikinih izdanja i radila kao izvršna urednica jedne publikacije u Građanskim inicijativama. Posao novinara mi je i danas veoma zanimljiv. Prevodila sam za desetine nemačkih firmi iz različitih branši. Mnogo sam putovala – nekad zbog posla, a uglavnom iz zadovoljstva. Časove nemačkog držim još od srednje škole, moglo bi se reći da tu imam popriličan staž. Kao DAAD-ov stipendista, tokom studija sam obišla razne gradove u Nemačkoj. U okviru studentske pozorišne trupe igrala sam dečaka u Direnmatovoj komediji „Fizičari“ koju smo izvodili u Tibingenu. Imala sam i čast da budem deo studentsko-profesorskog tima koji je ispred Srpsko-nemačkog društva, a u ime Srbije kao podunavske zemlje, okačio tablu sa stihovima Vaska Pope na izvorištu Dunava u Švarcvaldu.
Oduvek sam volela jezike i jezičke (ne)doumice, igre rečima i povezanost jezika i kulture. Osnovna funkcija jezika je komunikacija, pa je tako i moja nastava pre svega komunikativna. Pored konverzacije, važna mi je i dobra gramatička podloga, te tako nastojim da kod polaznika napravim balans – ćaskamo, ali mora i da se uči! Polaznici uče da se lako sporazumevaju, ali i da se pri tom pravilno izraze. Učimo kroz igru, crtanje i „bastelovanje“ (oblikujemo, seckamo i lepimo predmete od različitih materijala – figurice, čestitke, kolaže, plakate). Učimo i uz muziku i pokret. Učimo kroz interaktivna vežbanja, gledamo i komentarišemo kratke filmove. Ne učimo samo nemački jezik, već tu ima i malo matematike, malo geografije, istorije, biologije, a naročitu pažnju posvećujemo navikama i običajima koji se neguju u zemljama nemačkog govornog područja. I s ponosom započinjem već desetu školsku godinu kao deo New Bell-ovog tima i nastavljam da se družim sa đacima primenjujući sve već pomenute metodičke trikove.
Ana Radivojević Jelić ♥
Emotivni „Englez“ sa divljeg zapada Srbije. Od malena je pevala na engleskom jeziku iako – niti je imala sluha, niti je to tada zaista bio engleski jezik. Posle završenih osnovnih i master studija na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, rešena da započne karijeru u prevođenju, završava kurs za simultano i konsekutivno prevođenje i postaje konferencijski prevodilac. Ali, sudbina je htela tako, prvi pravi posao dobija u osnovnoj školi. Tamo shvata da je rad sa decom nešto najlepše na svetu jer energetski ni sama nije daleko od deteta. Susreće se tada prvi put i sa radom sa decom sa posebnim potrebama i tu otkriva da ume da govori još jedan jezik – onaj koji se govori dušom. Karijera je dalje vodi u jednu veliku američku kompaniju gde sarađuje sa ljudima sa, doslovno, svih strana sveta. Međutim, nastava je nešto od čega nije mogla tek tako da se oprosti, te se tako vraća tom plemenitom pozivu. Posle nekoliko školica stranih jezika, 2017. godine stiže u školu sa dušom, New Bell.
U Novom Zvonu je dve godine uživala u radu sa decom, ali i sa odraslima. Trudila se da im na raznovrsne zanimljive načine prenese jezik dostojan jedne Kraljice, ali i približi kulturu njene Kraljevine. O kako je uživala u pričama koje je iz časa u čas slušala od svojih đaka! Tako bi dosta saznala o njihovim sklonostima, pa je kasnije, na prevaru, to upotrebljavala u nastavi kako bi im dodatno ojačala pažnju. Učila je dosta i ona od njih. Bile su to dve lepe i kvalitetne radne godine. A onda, 2019. godine, na krilima porodičnog posla i života, odletela je na kratko iz Novog Zvona. Bavila se nekim brojkama i jednim novim bićem koje je donela na ovaj svet, kada su joj 4 godine kasnije, Jelene (žene kakvih nigde nema) ponudile ponovnu saradnju. Naravno, prihvatila je. Oberučke ali i srcem. I eto nje opet u dobro poznatoj ulozi, na starom dobrom mestu. Vraća se osnažena nekim novim iskustvima koja će lukavo koristiti na časovima kao teme za konverzaciju.
Osim što je lukava, voli i nepravilne množine u engleskom jeziku (jer svi smo mi malo čudni). Voli prirodu jer iz prirode dolazi. Obožava dobar humor, putovanja, muziku i ples. I na kraju, veruje u ono što je rekao veliki Arnold Toynbee: Najveće postignuće je učiniti da nestane linija između posla i igre.
Milica Pavić
Engleski jezik je od ranog detinjstva moja velika ljubav. Bilo je sasvim prorodno da se kroz srednju školu i fakultet razvijam u tom pravcu. Podučavanje engleskog jezika je ono što me ispunjava. Radila sam kao profesor u osnovnoj školi, srednjoj školi, kao i u privatnoj školi jezika. Neke od generacija sam ispratila i na fakultete. Najveća nagrada mog rada su osmesi učenika i saznanje da vole da pohadjaju moje časove. Volim prirodu, životinje, duge šetnje i knjige.
